Tomatillo Verde seme (Physalis Ixocarpa)
Cena je za pakovanje od 10 semena.
Tomatillosi su nezamenljivi kao povrće i deo salase, posebno u meksičkoj kuhinji, i ne mogu ih zameniti zelenim paradajzom. Tomatillos ima svojstvo zgušnjavanja sosa i supa, pa se mogu izostaviti ostali zgušnjivači.
Tomatillo (Phisalis philadelphica sin. Ikocarpa) je pored dobro poznate andske bobice (Phisalis peruviana) vrste iz roda Phisalis. Izvorno područje distribucije Tomatillo je Meksiko. Stoga se povrće još naziva i meksičkom mahunarka paradajzom ili meksičkom trešnjom. Tomatillo je zeljasta i grmolika rastuća visegodišnja biljka sa nazubljenim lišćem koji može dostići visinu od jedan do dva metra. Zbog grmljastog i visokog rasta, tomatillose treba posaditi, a ne držati u kanti, mada je moguća i sadnja u saksiji.
Za razliku od drugih vrsta Phisalisa, Tomatillo je jedva dlakav. Njegovi žuti cvetovi su tamno smeđe do crne boje u sredini. Bracts u obliku šampiona su isprva zeleni i ljubičasti te se presušivaju. Sferični plodovi su nalik paradajzu, koji su zeleni, žuti ili ljubičasti, ovisno o sorti. Imaju slatko-kiselu aromu i koriste se za začinjavanje umaka, posebno u Meksiku i Centralnoj Americi. Pored toga, Tomatilo se uglavnom uzgaja na jugu SAD-a. Kod nas je tomatillo još uvek relativno nepoznat. Međutim, ovo bi se moglo brzo promeniti zbog relativno nekomplikovanog gajenja i njihovih visokih prinosa.
Lokacija i tlo
Kako Tomatillo spada u biljke porodice paradajza, svoje plodove najbolje formira na zaštićenom od vetra i sunčanom mestu, u rastresitom i bogatom hranjivim sastojcima zemljištu. Područja s vinogradarskom klimom posebno su pogodna za uzgoj. Pre sadnje pokazalo se korisnim poboljšati tlo sa malo komposta.
Setva
Tomatillos možete sejati od sredine februara do kraja marta. Seme se uzgaja u semenskim casicama na prozoru ili u toplom stakleniku. Da biste to učinili, posejte seme u male saksije sa zemljom za sejanje i postavite ih što je moguće svetlije i na toplo mesto, idealno je temperatura klijanja od 20 do 27 stepeni Celzijusa. Čuvajte sadnice koje se pojave nakon otprilike nedelju ili dve ravnomerno navlažite toplom vodom. Ako su sadnice dovoljno velike da se dodiruju, prebacuju se u saksije veličine od pet do osam centimetara. Otvrdnite mlade biljke na toplom i sunčanom mestu oko četiri do pet nedelja pre nego što ih posadite napolju.
Sadnja i njega
Za razliku od andskih bobica, tomatillosi ne zavise samo od oprašivanja insekata, već i od unakrsnih oprašivača, tako da su za postizanje žetve potrebna najmanje dve biljke. Sadnja treba da se obavi krajem maja, kada nema više mraza. Posejite biljke vrlo nisko, jer će stabljika u kontaktu sa zemljom razviti više korena. Sačuvajte razdaljinu od biljke do biljke 80 x 80 centimetara, jer se biljke obilno razvijaju. Redovito zalijevajte tomatillose i gnojite ih svake dve nedelje biljnim đubrivom, poput konjskog ili nekim drugim.
Zetva
Prvi tomatillosi su spremni za žetvu nakon oko 70 dana. Plodovi narastu toliko veliko da razcepaju zastitnu opnu. Tada su zreli i padaju na zemlju. Kod nekih sorti zrelo voće postaje ljubičasto ili zlatno žuto pod uticajem svetlosti. Voće je ukusno kiselo-slatko, zavisno od sorte. Plodovi se mogu jesti sirovi, ali uglavnom se preradjuju u salse, umake, soseve i supe. U svojoj domovini Meksiko poznati su kao glavni sastojak „Salsa verde“. Ali mogu da se koriste i u jelima od povrća. Plodovi se mogu držati u frižideru od nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Prezimljavanje
Tomatillo možete gajiti nekoliko godina ako biljku prezimite u unutrasnjosti. Međutim, pošto je veoma osetljiv na hladnoću, uzgaja se samo godinu dana. Ako se čuva u velikoj kanti, trebalo bi da ga sečete dve trećine posle žetve i prezimite na svetlom mestu sa temperaturom oko deset stepeni Celzijusa. Od marta bi se postepeno trebalo naviknuti na veće temperature i sunce pre nego što ga postavite napolje na otvoreno.