Socivo ili Leca Seme (Lens culinaris)

Socivo ili Leca Seme (Lens culinaris)

Cena je za pakovanje od 70 (5g) semena.

Sočivo ili leća (lat. Lens culinaris) je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki. Vodi poreklo sa Bliskog istoka, a u ishrani se koristi još od kamenog doba. Uzgaja se zbog jestivog semena koje ima oblik sočiva odnosno leće. Najveći svetski proizvođač ove biljke je Kanada, a slede Indija, Turska, SAD i Autralija.

Kao i druge biljke iz porodice mahunarki, sočivo sadrži veliki deo belančevina i nutritivno je vredna namirnica naročito u vegeterijanskoj ishrani. Od industrijski popularnih biljaka jedino soja ima veći procenat belančevina od sočiva. Proteini iz sočiva o kojima je reč sadrže esencijalne aminokiseline izoleucin i lizin, pa se slobodno može reći da je sočivo vredan izvor belančevina.

Postoje razne vrste sočiva, različitih boja (žuta, zelenkasta, braon i crna). U zavisnosti od vrste, sočivo se kuva od 10 do 40 minuta. Najbolje se kombinuje sa pirinčem, koji ima približno jednako vreme pripreme. Kada se priprema sa mesom, sočivo dobro ide uz prasetinu ili piletinu.

Kalorijski gledano, sočivo u suvom stanju obezbeđuje 353 kcal/ 100 g. Kada se skuva, sočivo ima energetsku vrednost od 230 kcal/100g. Nutritivno gledano, sočivo u suvom stanju (u 100 g) sadrži 60 g ugljenih hidrata (31 g vlakana), 26 g belančevina, 1 g masti i 10 g vode. Od vitamina, sočivo je bogato vitaminom B1 i B9, a od minerala sadrži velike količine gvožđa, magnezijuma, fosfora, molibdena, mangana, cinka i kalijuma.

Sočivo je malo ali moćno sredstvo za smanjenje nivoa holesterola u krvi, pre svega zahvaljujući velikoj količini dijetnih vlakana koje sadrži, kako rastvorljivih, tako i nerastvorljivih. Istovremeno je odlično sredstvo protiv zatvora i služi u prevenciji poremećaja u varenju hrane poput divertikuloze i sindroma nadraženog creva. Pored toga, sočivo odlično održava nivo šećera u krvi. Ovo je jako bitno kod oboleleih od dijabetesa. Sočivo ima veliki uticaj na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Sočivo ima i neke loše osobine poput toga da je inhibitor tripsina jer sadrži relativno veliku količinu fitata. Tripsin je enzim koji ima ulogu u varenju, a fitati smanjuju apsorpciju minerala iz sočiva. Zbog ovoga se sočivo pre kuvanja potapa u mlaku ili toplu vodu preko noći, čime se sadržaj fitata smanjuje. Sočivo sadrži i veliku količinu purina, pa se ne preporučuje u ishrani obolelih od gihta.

Sočivo se može pripremati i bez potapanja u vodu preko noći, ali se ovo ipak preporučuje. Kada ga ocedite, nalijte u loncu vode tri puta više od količine sočiva i kuvajte. Zelena vrsta sočiva koja je najzastupljenija kod nas se najčešće kuva oko pola sata. Prvo neka voda proključa, potom smanjite temperaturu i pokrijte poklopcem. Ako želite da pravite salatu od sočiva, kraće kuvajte, a ako hoćete kašu, duže.

U salati sočivo dobro ide uz seckanu svežu crvenu papriku, uz sveže začinsko bilje. Kuvana sočiva možete poslužiti i uz testeninu i bareni brokoli sa malo belog luka, đumbira i maslinovog ulja.