Americka Nisokozbunasta Borovnica Seme (Vaccinium angustifolium)
Informacije o proizvodu "Americka Nisokozbunasta Borovnica Seme (Vaccinium angustifolium)"
Americka Nisokozbunasta Borovnica Seme (Vaccinium angustifolium)
Cena je za pakovanje od 20 semena.
Tokom poslednje decenije, proizvodnja nisokožbunaste borovnice tj. Vaccinium angustifolium., je doživela veliku ekspanziju. U Evropi je kao sveža sve više zastupljena u ishrani, ali još ne u tolikoj meri kao u Americi ili Japanu. Borovnica je voće sa veoma visokim sadržajem vitamina, minerala i dijetetskih vlakana i malim, ali sigurnim koracima osvaja naše tržište i tržište Evrope.
Nazivi
Postoje tri vrste borovnice koje se uzgajaju, odnosno divlja niskožbunasta borovnica (Vaccinium angostifolium L.), koja se uzgaja u severnim delovima SAD i jugoistočnoj Kanadi, borovnica ,,zečije oko” (Vaccinium ashei ili Vaccinium ashei reade L.), koja vodi poreklo iz južnih delova SAD i visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.), koja potiče iz istočnih krajeva SAD. Gajena visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.) ili popularno nazvana ,,američka visokožbunasta borovnica” je vrlo malo zastupljena u Srbiji, čak ispod 150 hektara. Njena proizvodnja u svetu premašuje 200.000 tona i ima tendenciju povećavanja, jer tržišta zahtevaju daleko veće količine. Šumska borovnica (Vaccinium myrtillus L.) je raspostranjena u svetu, a i kod nas na planinskim proplancima i visovima Kopaonika, Golije, Javora, Medvednika,Vlasine i to na visinama od 800 do 1300 metara nadmorske visine, međutim šumska borovnica se ne uzgaja industrijski.
Botanički opis
Visokožbunasta borovnica ima oblik žbuna visine od 1,5 do 2, pa čak i do 2,5 metra (u zavisnosti od načina uzgajanja i sorte). Žbun borovnice se sastoji od višegodišnje krune i izdanaka. Koren borovnice je prilično plitak, vlaknast, sa obiljem žilica i kada biljka odraste, najveći deo korena se nalazi do 30 cm dubine u zemlji (a može da dosegne do 60 cm). Tokom godine, na žbunu se razvijaju mladi izdanci. Biljka svoj vegetativni rast započinje u rano proleće bubrenjem pupoljaka i nastavlja do rane jeseni. Izdanci tokom vegetacije intenzivno rastu, razvijajući se za 15 do 25 cm, uz adekvatne mere navodnjavanja i prihrane.
Sadnja borovnice i održavanje u vašoj bašti
1/ OPRAŠIVANJE, CVETANJE i VREME RODA. Borovnice mogu da budu samooprašujuće, što znači da se same oprašuju putem insekata, vetra itd. ili mogu da se sade po dve ili čak i tri sorte, zbog boljeg roda i neke sorte zahtevaju oprašivače. Cvetaju uglavnom tokom aprila, a u zavisnosti od sorte, rađaju od početka Jula do sredine Septembra.
Nakon 4 do 6 godina (od momenta sadnje) dostižu veći deo roda (80 – 90%), a u 8-oj godini dostižu pun rod od 100% i od tada rađaju u proseku oko 20 godina i od 5 do 10 kilograma voća po stablu.
2/ ZEMLJA. Za hobističku sadnju (u baštama i okućnicama), zemlja sama po sebi ne mora biti kisela (odlično je ako jeste, ali nije neophodan uslov), a borovnice u tom smislu, ne zahtevaju određenu nadmorsku visinu. Na mestu gde ćete zasaditi biljke, zemlju očistite od trave i korova i pripremite zemlju na sledeći način:
Iskopajte jamu duboku najmanje 20, a najviše 35 cm i u nju stavite TRESET (HUMUS) PH VREDNOSTI od 3.5 do 5.5 (idealno je od 4 do 5). Treset se delimično (15 – 20%) može pomešati sa piljevinom četinara (ili drugog drveta). Sa čitavom zemljom iz saksije, biljku ubacite u zemlju, ali tako da ni u kom slučaju ne pritisnete treset oko nje previše, kako bi koren mogao da diše.
Ukoliko vam zemlja u koju sadite borovnice nije PH vrednosti od 3 do 5.5 (odnosno kisela), bilo bi poželjno da svake jeseni ili svakog proleća dodate po malo treseta (humusa) PH vrednosti od 3 do 5.5 oko stabala borovnica, tako da on ne dodiruje stablo, već da ga pospete u krugu oko biljke.
3/ ZALIVANJE. Borovnica zahteva ČESTO ZALIVANJE tokom godine, a pogotovo tokom letnjeg perioda bez padavina. Veoma važan uslov je drenažno tlo, odnosno da voda može da otiče kroz zemlju (zato se u treset mogu dodati parčići drveta), jer ukoliko se voda previše dugo zadržava u zemlji (kada se naočigled vidi da ne otiče), može da izazove truljenje korena. Ako se uzme prosek, biljke ne treba ostavljati bez vode duže od 7 dana (ukoliko nema padavina), a leti bi trebalo najmanje 3 puta nedeljno zalivati, sa tim da ako su visoke temperature (iznad 30 i više stepeni C) - onda svaki dan.
Biljke su otporne na niske, a uz često zalivanje i na veoma visoke temperature. Međutim, kao prevencija i zaštita od izrazito niskih temperatura, poželjno je da se na jesen oko biljke – u krugu doda malč debljine 5 cm, a malč je u stvari iseckana kora drveta ili mešavina piljevine-strugotine drveta ili mlevena slama ili sve zajedno izmešano, kako bi se koren biljke zaštitio od mraza i zadržavao neophodnu vlažnost.
Ukoliko sadite borovnice na senovitim mestima, vodite računa o tome da makar pola dana budu izložene suncu.
4/ RASTOJANJE. Sade se na rastojanju od 1 do 1,5 m u redu i od 2,5 do 3 m rastojanja između redova.
Još jedan od idealnih elemenata je da se na proleće i / ili jesen posadi obična trava između redova (ali ona koja se ne širi, već raste do ivice gde je posađena) i na taj način zasad održava neophodnu vlažnost.
5/ PRIHRANA MINERALIMA. 10 dana nakon presađivanja u zemlju (ovo važi samo za hobiste) trebalo bi dodati blagu mineralnu prihranu (može i organskog porekla) koja sadrži NPK (azot, fosfor i kalijum), a svakog narednog proleća (ili jeseni) bi trebalo dodavati malo minerala, kako bi se biljka bolje razvijala i rasla.
6/ BRANJE. Plodovi borovnice su zreli 7 do 10 dana nakon dobijanja plave boje i beru se kada je plod sa svih strana plave boje. Od momenta dobijanja plave boje do branja (7 do 10 dana), plod se uvećava za čak 25%. Kada borovnica sazri, ona može da stoji na biljci još oko 15 - 20 dana, a da to ne utiče na krajnju vrednost ploda i odmah po branju je preporučljivo da se opere, stavi u frižider ili smrzne.
Zaštita borovnice od bolesti i štetočina i korova
Borovnica je kao i svako drugo voće, osetljiva na insekte i bolesti. Mnoge od ovih štetočina mogu se kontolisati, ili se njihova zastupljenost može svesti na minimum kroz adekvatnu negu i primenu agrotehničkih mera u zasadu. Održavanje ispravnog zdravstvenog statusa sadnica, snabdevenost vodom, dodavanje mineralne prihrane koja sadrži azot, fosfor i kalijum (NPK) kao i zaštita od korova i trave blizu stabla održavaju biljku snažnom i jakom.
Nutricionistička vrednost
Plod borovnice je svetlo plav, izuzetno veliki, među najvećim plodovima u porodici borovnica, izuzetno prijatnog i interesantnog ukusa i to sladak sa jedva primetnom notom kiselosti i gorčine (mnogi potrošači tvrde da je plod borovnice najkvalitetniji, a da ukus predstavlja savršen balans slatkoće i kiselosti).
Borovnica sadrži vitamine, minerale, dijetetna vlakna koja pomažu zaštiti organizma od raznih oboljenja.
Dva najaktivnija sastojka sadržana u borovnici su Anthocyanin i Pterostilben. Anthocyanin sadržan u borovnici smatraju prirodno najpotentnijim antioksidantom, što je dokazano brojnim pozivnim učincima u neutralizaciji štetnih bioprodukata metabolizma, odnosno u neutralitzaciji delovanja slobodnih radikala. Pterostilben, kao drugi antioksidant sadržan u borovnici, osobito je zaslužan pri pomoći u regulaciji nivoa šećera i holesterola.
Obzirom na spomenutu koncentraciju antioksidanata koji su glavni neutralizatori slobodnih radikala u telu, borovnica je visoko cenjena kultura u prevenciji i pomoći kod raznih krvnih oboljenja, srčanih bolesti, regulaciji šećera i masnoća, prevenciji bolesti urinarnog trakta, poboljšanju vida, i usporavanju procesa slabljenja psihičkih i mentalnih sposobnosti vezanih za starenje organizma, kao i usporavanju štetnih procesa kojim slobodni radikali oštećuju kolgenske ćelije kože.
Industrijska proizvodnja
Za 1 hektar je potrebno oko 2000 (od 1600 do 2400) sadnica, a prinosi su oko 8 tona po hektaru (u zavisnosti od sorte i pristupa uzgajanju, može da bude manje ili veće). Ukoliko ste zainteresovani za industrijsku proizvodnju, odnosno proizvodnju na površinama od pola, jednog ili više hektara, kontaktirajte nas za dodatne informacije o nabavci i uzgajanju sveže borovnice.
Uputstvo za Sejanje | |
| Razmnožavanje: | Semenom |
| Predtretman: | Prelijte seme vrelom-vrucom vodom I ostavite u vodi 6 sati |
| Stratifikacija: | 1 mesec u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frizideru |
| Vreme Sejanja: | tokom cele godine |
| Dubina Sejanja: | Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite ili tek-tek pokrijte supstratom. |
| Vrsta Substrata: | Mi uvek preporucujemo substrat br.1 |
| Sejanje temperatura: | Iznad 20°C |
| Sejanje Lokacija: | svetlo + držati stalno vlažno ne mokro |
| Vreme Klijanja: | zavisno od uslova |
| Zalivanje: | redovno tokom vegetacije |
|
|
All Rights Reserved. |